Results for: ogrizović

pecka-patrijarsija

Косово и Метохија 2016: „Зеница ока мога гнездо је лепоти твојој“

Аутор Бусописа: С.Огризовић Неких петнаест, шеснаест векова пошто су Срби дошли на Косово, једно осам векова пошто је овај предео по први пут добио своје данашње име, и неких 17 година пошто је овамо опет наишла нека јача (земаљска) сила од Србије – било је крајње време да и ја обиђем (и) овај део Србије….

rakovica-manastir

Beogradski manastiri i još ponešto

Piše: Slobodan Ogrizović Manastir Vavedenje U ovim neverovatno lepim februarskim (tj. zimskim) danima, kakvi su bili i ovogodišnji Sretenjski praznici, moglo se spojiti lepo i korisno (tj. istorijski-edukativno a i bogougodno). Ako već niste skoknuli do inostranstva, ili barem do Kopaonika – Beograd vam je uvek na raspolaganju, naročito kada ga ne uzimate zdravo za…

vukova-kuca-trsic

Тршић – од кога нема „љепшег мјеста на свијету“ – од А до Ш

Написао: С. Огризовић Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт. А је слово којим почиње Вукова азбука, па је логично да на слово „А“ почне и овај путопис из Тршића. А сваки део путописа биће пропраћен и старим, добрим народним изрекама (које почињу, такође, словима из азбуке) које је Вук годинама и деценијама прикупљао…

nis-spomenik2

Grad Niš ili „KonstantiNišopolj“

Piše: Slobodan Ogrizović Kao ni Papa, ni ja dugo nisam bio siguran da li ću ove godine doći u Niš. Ali, zahvaljujući republičkom takmičenju iz istorije i vrednom radu porodičnog podmlatka, sve se lepo uklopilo (za razliku od Papine situacije), pa smo početkom maja dobili priliku da uživamo u lepotama Niša. Istina, grad je još…

sremski-karlovci

Sremski Karlovci

maj 2013. godine S. Ogrizović Posle dve godine koje su, kako smo opazili, neopaženo proletele u toku poslednje dve godine, vratili smo se ponovo u Sremske Karlovce, kao logistička podrška našem sinu koji se takmičio na prvoj republičkoj Književnoj olimpijadi u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji. (Kako je to onomad izgledalo, možete videti ovde) Čuvenim ultrasporim putevima…

manastir-hilandar

Hilandar

Manastir Hilandar je jedan od 20 svetogorskih manastira, sa istorijom dužom od 800 godina. Davne 1198. godine, vizantijski car Aleksije III Anđel je u Carigradu svojim Prvim zlatopečatnim slovom darovao monahu Savi, izaslaniku Vatopeda, tadašnje razvaline starijeg grčkog Helandarijevog manastira, pa je Sveti Sava, uz očevu podršku, krenuo u obnovu ovog manastirišta.

beloglavi-sup-uvac

Vikend u Ivanjici, poseta Studenici, a za desert – plovidba po Uvcu (III deo)

Svašta se da videti u kanjonu Uvca, te viseći most, pa Nemanjin grad, drva koja rastu pravo niotkuda iz kamenja po liticama, pa pećine, milina jedna. Tu je i Devojačka stena, gde se, kaže Mesko, pre jedno vek i po, zbog roditeljske zabrane da se uda za voljenog, jedna devojka bacila sa stene (danas bi samo okrenula SOS telefon za nasilje u porodici: znači, šta ne može?).

manastir-mileseva

Vikend u Ivanjici, poseta Studenici, a za desert – plovidba po Uvcu (II deo)

Desetak kilometara pre Studenice nalazi se odvajanje za Deviće, a i za manastir Pridvoricu. Zatim se prolazi pored table – putokaza za Isposnicu Sv. Save, a za par minuta – eto i svevremenske Studenice. Čim uđete kroz glavnu kapiju, osetite dah davnina, istoriju dugačku osamsto (i više) godina, gde se, potpuno neverovatno, ni u jednom trenutku nije prekidao duhovni i monaški život. Centralno mesto zauzima Bogorodičina crkva, u punom sjaju svog radočelskog mermera, a tu su i crkva Svetih Joakima i Ane i crkva Svetog Nikole.

oplenac-crkva

Vikend u Ivanjici, poseta Studenici, a za desert – plovidba po Uvcu (I deo)

Vikend u Ivanjici… Piše: Slobodan Boba Ogrizović Kada vam se dete plasira na republičko takmičenje (iz istorije) koje se uz to održava u Ivanjici, ostaje vam samo da rezervišete vikend smeštaj, upalite kola i tako pružite adekvatnu roditeljsko-logističku podršku vašem takmičaru. Beše to petak, tačno u podne, kada smo po divnom, sunčanom danu krenuli put…

da-vinci

Vinča, u predvorju Beograda

Put kroz Vinču vodio je dalje – sve do (putokazima) fino obeleženog nalazišta – arheološkog lokaliteta Vinča, na samoj obali Dunava, a blizu ušća reke Bolečice. Kažu da se nalazište prostire na oko 15 hektara, ali da je istražen samo manji deo (novac, imovinsko-pravni odnosi i slične stvari i problemi). A sve se to ne bi desilo (otkrilo) da jedan od žitelja Vinče, deda Panta zvani Čeprkalo, nije našao jedan predmet od gline i odneo ga u beogradski Narodni muzej – u ruke prave osobe – tada jedinog školovanog arheologa, Miloja Vasića.