Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovana

grad maglic 300x168 Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovanaU dolini reke Ibar, nekada davno jedan srpski vladar op imenu kralj Uroš Prvi u znak ljubavi prema svojoj voljenoj, farncuskinji a srpskoj kraljici  Elen Anžu koju ovde prozvaše Jelana Anžujska, zasadi silne jorgovane duž klisure pomenute reke nebi li se otmenna dama osećala kao kod kuće…

Usred doline jorgovana, ni na nebu ni na zemlji, uzdiže se velika tvrđava, srednjevekovni grad Maglič.

Mnogi vele da mu ime dolazi od silne magle koja se često spusti ispod njegovih temelja. Najzad, i podignut je gore visoko, „nebu pod oblake“.

Inače, grad  (pojam „grad“ u srednjevekovnoj Srbiji je imao sasvim drugačije značenje i odnosio se na utvrđenje) Maglič podignut je na strmoj litici na 150 metara iznad nivoa reke, na jednom od zapadnih ogranaka Stolova. Na krajnje nepristupačnom terenu gde je sa tri strane okružen rekom a, samo za pešake, dostupan je sa zapadne strane. Penjanje na Maglič uvek predstavlja pravu avanturu. Ove vas očekuju uske krivudave staze, strme litice, viseći most…

Gledan odozdo, deluje gotovo nedostižno, kao kamena kraljevska kruna na vrhu velike stene.

Maglič je jedan od oko dve stotine sličnih gradova srednjevekovne Srbije no, po nečem je ipak poseban i izuzetan. Mnogi ga smatraju klasičnim (školskim) primerom srpske srednjevekovne vojne arhitekture. Preživeo je sve nevolje i ratove verovatno zahvaljujući svojoj nepristupačnosti a glavna funkcija mu je bila zaštita puta duž klisure koji spaja dva crkvena sedišta: Žiču i Pećku patrijaršiju kao i cele Raške od neprijateljskih upada sa severa. Ipak, najvažnija funkcija mu je bila direktna kontrola i zaštita manastira Žiče i Studenice koji se nalaze nedaleko odavde. Maglič se inače nalazi na dvadesetom kolometru južno od Kraljeva.

tvrdjava maglic1 Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovana

Ko je i kada bio ktitor grada Magliča nije sasvim poznato. Verovatno je nastao još u prvoj polovini 13. veka, ali prvi pisani podaci o njemu potiču iz 1337. godine u spisima arhiepiskopa Danila. Postoji više teorija od kojih su dve najprihvatljivije. Po jednoj, Maglič je podigao Stefan Prvovenčani a po drugoj Maglič je podigla Jerina (Irina), žena despota Đurđa Brankovića, u narodu poznatija kao Prokleta Jerina.

Grad je nepravilnog oblika, prilagođen terenu na kom je izgrađen. Ima sedam kula, visokih oko desetak metara kao i centralnu, donžon kulu koja je dva puta viša od ostalih i koja se nalazi na najvišoj tački tvrđave. “Donžon” kula je inače karakteristika svih srednjevekovnih gradova i imala je funkciju osmatračnice.

Maglich fortres Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovanaUkupna površina unutrašnjosti iznosi oko 2000 kvadratnih metara. Grad je, uslovno rečeno, pregrađen tako da ima dva dvorišta: istočno i zapadno a unutar kojih se nalaze ostaci građevina: crkve svetog Đorđa, patrona i zaštitnika grada kao i velike palate za koju jedni smatraju da je u pitanju dvor gospodara grada a drugi da je to bila arhiepiskopska palata.

Kako god bilo, Maglič je zasigurno jedan od najveličanstvenijih srpskih srednjevekovnih gradova i jedan od retkih sačuvanih mada se to na prvi pogled nikako nebi moglo reći obzirom na nivo zapuštenosti i stadijum nebrige u kome se trenutno nalazi. Zasigurno, neophodno ga je obnoviti i revitalizovati u svrhu očuvanja kulturne baštine i razvoja turizma obzirom da je zaista ogoman potencijal i potpuno samostalna i održiva turistička vrednost.

Tekst: Miroslav Bronzić
Foto: Arhiva BeautifulSerbia/Facebook

Postavi na Fejs

7 Responses to "Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovana"

  1. Aleks
    Aleks Posted on 17. februara 2011. at 11:14

    Zanimljiv tekst

  2. MANASTIRI SRBIJE | Beautiful Serbia Posted on 16. marta 2011. at 19:04

    […] dalje od Studenice i doći do Ivanjice. Nastavak doline Ibra koji vodi ka Kraljevu (poznat i kao Dolina jorgovana) je zaista predivan i sigurno vredi isplanirati ovuda neko prolećno […]

  3. spajke
    spajke Posted on 1. maja 2011. at 12:13

    Dolina jorgovana nema jorgovana. A i ako ga ima to se bas ne vidi najbolje. Ovaj zastitnik manastira Zice i Studenice i Pecke patrijarsije ostaje usamljen, bez zastitnika. U akciji Beogradizacija Beograda, lep je slagvort da se i kod nas na dan obelezavanja Dani jorgovana nekako skupe sredstva i da omladina kao sto je nekad posumljavala vrleti na potezu Beograd Bar, na radnim akcijama Usce, pojorgovani dolinu Ibra i tako postavi turisticki brend Kraljeva. Kad je kralj Uros mogao u srednjem veku da zasadi toliki jorgovan, zasto mi u ovom veku to nebi mogli, da nam prica sa pocetka teksta vaskrsne taj prelepi pejsaz sa jorgovanima, a ne da nam ovaj film bude ovako tuzan.

    • admin
      admin Posted on 1. maja 2011. at 13:40

      Svakako! Nešto se MORA uraditi kako sa gradom Magličem koji se spominje u ovom tekstu tako i sa Dolinom jorgovana. Ovakvo stanje je nedopustivo!
      Srdačan pozdrav!

  4. spajke
    spajke Posted on 3. maja 2011. at 16:44

    Vi ste zaista dali slagvort. Ja sam nesto dodao. A sad, koja bi mreza bila dobra da postavimo POST Jorgovani ce mirisati dolinom Ibra Akcija. Sada da ostavimo interesntima da daju svoje misljenje i predloge. Posto ste vi poslali film, onda molim Vas postavite POST negde na Facebooku.To mi je sad palo na pamet.

    • administrator - urednik
      administrator - urednik Posted on 8. maja 2011. at 17:24

      Na našem fan pejdžu na Fejsbuku (http://www.facebook.com/Beautiful.Serbia) delili smo nekoliko puta vezu ka ovom čkanku. Poslednja je imala 8 komentara i 80 lajkova ali to je nedovoljno da bi se bar upoznala javnost sa ovim problemom…
      Možda napraviti neku grupu ili fan stranicu na „svemoćnom“ Fejsbuku…

  5. Istočna Srbija (Prvi deo) | Beautiful Serbia Posted on 12. jula 2011. at 06:32

    […] Dalje smo prošli pored malog, Kučajnskog jezera, sa isto tako malim vodopadom – a, svuda unaokolo nalazili su se rascvetali jorgovani. Dakle, i ovde se, kao i između Raške i Kraljeva, nalazi – dolina jorgovana. […]