ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU

Piše: Slobodan Ogrizović

Za neke od najlepših izleta, i to onih jednodnevnih, ne treba vam baš ništa posebno – ne računajući automobil i benzin (dizel) i nešto malo novca – koji biste potrošili i da ste ostali kod kuće. Da se ne biste opterećivali potragom za odgovarajućim restoranom, u prtljažnik spakujte dovoljno hladnih sokova i vode, sendviče, voće i, obavezno, čokolade i – spremni ste za „all inclusive“ izlet.
Pravac – Aranđelovac! Posle par desetina kilometara autoputem ka Nišu, brzo ćete stići do skretanja za Mladenovac i Topolu. Ako planirate da obiđete Topolu i Oplenac, to vam je više nego dovoljno programa za jedan dan, ali se tim izletom ovde nećemo baviti.
Kada prolazite Mladenovačkim putem (prođete Mladenovac i idete ka Topoli), videćete pored puta veliku tablu koja vas obaveštava da je u blizini mesto gde je izdahnuo jedan od najvećih srpskih vladara, despot Stefan Lazarević, 19. jula 1427. godine. Posle par kilometara vožnje sporednim putem, dolazite do lokalnog groblja i crkve – na proplanku zvanom Glavica, kod zaseoka Crkvine (blizu Mladenovca, danas selo Stojnik) – gde ćete naći spomenik – obeležje mesta gde je preminuo Despot Stefan. Njegov biograf, Konstantin Filozof, opisao je šta je ta smrt značila i kako je izgledala tadašnjoj Srbiji: „Kada je sa konja bio skinut, bio je u gradu (Beogradu) najedanput takav grom iznenada, strašan kakav nikada nismo čuli, od koga časa i tama bi u celom tom kraju, tako da se mislilo da je noć, koja se u zalazak sunca malo prosvetlila. A ovo je bilo u podne.“
orasac karadjordje ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJUPošto se vratite na glavni put, nastavite vožnju i pratite put za Orašac (i Aranđelovac). U Orašcu se malo zaustavite i svratite u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, muzej Prvog srpskog ustanka (1804-1813.) koji je predvodio vožd Karađorđe a zatim malo prošetajte do obližnje Marićevića jaruge gde je ustanak i podignut davnog Sretenja 1804. godine.maricevica jaruga ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU
Odatle vas svega par kilometara deli do Vrbice. Kakva sad Vrbica? E to vam je staro ime Aranđelovca, sve dok je knjaz Miloš nije prekrstio u današnji naziv, a u slavu na svetog arhanđela Gavrila.
Ovde možete ostati celoga dana – i prošetati kroz glavnu ulicu grada (što i nije neki provod), ili svratiti u čuveni, ogromni park (preko 20 hektara površine) i obližnju Bukovičku banju, a ako imate dovoljno elana – odatle možete i da se popnete do vrha Bukulje, na oko 700 metara nadmorske visine. Ukoliko niste poneli „lanč“ paket, možete ručati, naprimer, u čuvenom restoranu „Aleksandar“.
Nedaleko od centra Aranđelovca, otprilike na samom ulasku u grad (iz pravca Topole), nalazi se pećina Risovača, pored rečice Kubršnice. Ako ste već obišli Resavsku pećinu, Ceremošnju ili Rajkovu pećinu – nemojte očekivati da ovde vidite bilo šta slično. Risovača ne poseduje ni približno lep pećinski nakit, ali su zato u njoj pronađeni brojni ostaci i fosilizovane kosti iz perioda ledenog doba (pećinski medved, pećinski lav, pećinska hijena, divlji konj, divlje goveče, džinovski jelen, runasti nosorog, mamut, bizon), kao i tragovi kulture neandertalskih lovaca – kamene i koštane alatke. Kad pročitate koje su sve životinje obitavale u ovoj pećini, skoro biste pomislili da je ovde boravio, u najmanju ruku, neki neandertalski cirkus. Fali samo fosil one veverice iz crtanog filma „Ledeno doba“ pa da svi budu tu. Pećina je otkrivena (slučajno) sredinom prošlog veka, a istraživanja su počela 1953. godine i trajala sledeće tri decenije.

pecina risovaca arandjelova ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU pecina risovaca ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU

risovaca pecinski lav ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU risovaca pecinski medved ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU

Za turiste je danas otvoreno 170 metara pećine. Pretpostavlja se da u nastavku pećine postoje kanali koji vode do srca planine ili možda i izlaze pri vrhu Venčaca.
Kao i u svakoj pećini, i ovde će oko vas da lepršaju slepi miševi – i to „potkovičari“, još jedna od ugroženih ali i zaštićenih vrsta. Koliko mi je poznato (možda zbog zimskog sna pećinskog medveda) pećina „radi“ od proleća pa nadalje. Za one koji se zapute na tu stranu, a da im se ne desi da „poljube“ vrata, tj. rešetke na ulazu u pećinu (a i nekadašnji rudnik) – evo i fosilnog telefona čuvara pećine: 034-712-415.

risovaca ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU risovaca ulaz ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU

Ako nećete da ostanete u Aranđelovcu, zaputite se pravcem ka Topoli, a iz nje nastavite pravcem ka selu Stragari (ili ka Kniću, ili ka Kraljevu) ili pravcem ka Donjoj Šatornji. Uostalom, i ako niste sigurni za pravac, malo zastanite i pitajte meštane gde ste i kuda dalje. Nema boljeg GPS-a od tog.
Uskoro ćete naići na prvi od rudničkih manastira – Nikolje Rudničko ili Sveti Nikola, iz daleke 1425. godine. Ktitor je Nikola Dorjenović, vlastelin despota Stefana. Tokom 18. i 19. veka, manastir je bio glavni duhovni i kulturni centar ovoga kraja. Godine 1803. manastir je opljačkao a onda i zapalio Smail-aga, zvani rudnički bik, kada je izgorela i manastirska škola sa 40 đaka i dva učitelja kaluđera…nikolje manastir ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU
U crkvi su danas očuvana tri sloja živopisa: iz vremena izgradnje crkve (delovi likova arhijereja iz Službe Agnecu), zatim iz prvih decenija 17. veka, kao i iz vremena rekonstrukcije iz 1850. godine.
Kada nastavite dalje kroz Stragare, i prođete još par kilometara, naići ćete na table koje vas usmeravaju ka ostalim manastirima. Pođite prvo do Voljavče (Sveti arhanđeli Mihailo i Gavrilo), manastira skrivenog u gustoj šumi, nekada potpuno skrivenog od većine tadašnjih puteva, a time i zaštićenog od Turaka (mada ne i potpuno, pa je i on bio više puta oštećen, a 1759. opljačkan i pritom zapaljeni konaci i vodenica). Podignut je početkom 15. veka, kažu – na temeljima stare crkve iz 11. veka. Ktitor je bio Mihailo Končinović iz Srebrenice, vlastelin despota Stefana. Sredinom 18. veka manastir je bio utočište srpske hajdučke čete, a tadašnji iguman, i ne manje hajduk bio je Teodor Tepac (Ako je povremeno učestvovao u „tepanju“ Turaka, možda je „Tepac“ nadimak?). Od 1786. iguman manastira je Hadži Ruvim (Rafailo Nikšić), jedan od najviđenijih ljudi tog vremena, veliki prosvetitelj srpskog naroda. U manastir je došao i tu se zamonašio i Georgije Đorđević (Hadži Đera), te je zahvaljujući njima dvojici manastir postao jak nacionalni i kulturni centar. Posle bekstva pred Turcima, i vremena provedenog u Remeti, vraćaju se u manastir Bogovađa, ali obojica postaju žrtve dahija, 1804. godine.manastir voljovaca ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU
U Voljavči se često skrivao Karađorđe sa svojom družinom, a kraće vreme, tokom 1805. godine, ovde se nalazilo sedište Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog, prve Karađorđeve vlade, na čijem čelu se nalazio prota Mateja Nenadović. Zbog „bespuća“ u kome se Voljavča nalazila, članovi Sovjeta su nagovorili Karađorđa da rad nastave u manastiru Bogovađa. Posle Prvog, došao je i Drugi srpski ustanak, a kao tužni spomen na te dane u manastiru je sahranjena glava Tanaska rajića, Karađorđevog barjaktara. Kada prolazite kroz Stragare, možete u centru mesta videti divan spomenik Tanasku Rajiću. Jedino što je ceo plato oko spomenika pretvoren u parking za automobile…

nikolje rudnik ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU nikolje rudnicko ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU

Ikone za ikonostas uradio je u 19. veku slikar Janja Moler. Tokom proslave 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka i formiranja Prve srpske vlade, Voljavča (sa okolinom) je dodatno uređena i zaista je divno videti ovakav manastir. Manastir gde svaka stopa odiše srpskom istorijom…

Malo dalje, lokalnim putevima, uz blagi uspon – dolazite do manastira Sv. Petke ili Petkovice. U blizini su i reka Srebrenica, a nekoliko kilometara uzvodno nalaze se i ostaci srednjevekovnog utvrđenja zvanog Kulina. Crkva je najverovatnije podignuta u drugoj polovini trinaestog veka, o čemu govori i podatak sa nadgrobne ploče pronađene pored crkve. manastir sveta petka ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJUVeruje se da je crkva bila u ruševinama od 17. veka pa sve do 1996. kada se krenulo sa obnovom, koja je inače završena pre nekih 5 godina. U knjižici o manastiru može se naći i podatak da se „Petkovica“ pominje kao crkva Sv. Nikole, u povelji svetogorskom manastiru Sv. Pantelejmona. Povelju je izdala kneginja Milica, monahinja Evgenija, sa svojim sinovima Stefanom i Vukom, u Novom Brdu 1395. godine.
U crkvi se nalazi stari sloj živopisa – u niši istočnog zida priprate – Hristovo poprsje – što ovu fresku čini, možda, najstarijom u Šumadiji. Porta manastira je predivno uređena (što je postalo suvišno navoditi za srpske manastire) a pored ulaza u manastir nalazi se pokriveno odmorište i pravi vidikovac odakle možete podmlađivati oči divnim predelima Šumadije.sv petka ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU
I, za kraj današnje manastirske ture, obiđite još i Blagoveštenje. Po predanju, manastir potiče iz vremena vladavine kralja Dragutina, kada je i rudnička oblast ušla u sastav srpske države. U vreme despota Stefana, manastir je ponovo podignut na ruševinama prethodnog. Delovi živopisa iz tog vremena mogu se i danas videti. Starije freske pripadaju moravskoj školi, a lepotom se naročito ističe centralni deo Strašnog suda.
Ni ovaj manastir nije imao ništa bolju sudbinu od ostalih rudničkih – rušenje, paljenje, razaranja… Posle obnove tokom 18. veka, manastir je bio aktivna podrška borbi protiv Turaka, pa je tako u vreme Karađorđa u manastirskim konacima bilo skladište baruta. Tokom drugog svetskog rata, i Nemci su spalili konake, da bi konačno obnova počela 1946. i završila se 1957. godine.
Istim putem se polako vraćate do sela Stragari i Donje Šatornje, a odatle se možete zaputiti ka mestu Rudnik. Imalo bi i tu šta da se vidi, ali put nas je dalje vodio ka Ibarskoj magistrali – a negde par kilometara pre nje, u blizini benzinske pumpe, odvaja se put, i to nedavno renoviran, ka Aranđelovcu. Prilično slabo obeleženim pravcima – vijugate kroz divne predele dok ste maltene jedini na putu. Da čitaoci ne ostanu u zabludi kako obožavam besciljno lutanje sporednim putevima i puteljcima – priznajem da se na otprilike pola tog puta između Rudnika i Aranđelovca nalazi naš prijatelj Žarko, u selu Trudelj, gde nas je čekao pravi izletnički ručak, meze, jagnjetina i sve ostalo što možete da zamislite.trudelj ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU
Posle ne tako kratkog zadržavanja, nastavili smo putem pored akumulacionog jezera Garaši, pa krivudavim putem preko Bukulje – malo uzbrdo, a zatim nizbrdo – sve do Aranđelovca. Kome se više sviđa, može umesto na Garaše, da zavije preko Belanovice do Ljiga, a onda, naravno, Ibarskom do Beograda. Ili do Aranđelovca, pa istim onim putem preko Orašca i Mladenovca do auto puta.
Kako god odlučili, sigurno je da ćete se ovakvim „švrljanjem“ nauživati u šumadijskim pejzažima i rudničkim manastirima i da ćete, neosetno, (konačno) upoznati još jedan deo Srbije…

Postavi na Fejs

Fotografije: Slađana Maksimović i Slobodan Ogrizović

One Response to "ŠVRLjANjE PO RUDNIČKOM KRAJU"

  1. […] nas je od Topole, preko nebeogradske Vinče i duž zelenih padina Rudnika, brzo isporučio Ibarskoj magistrali, koja i dalje mašta kako će jednom postati […]