Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Zasavica (i Sremska Mitrovica kao bonus)

april 2009. godine

Piše: Slobodan Ogrizović

Prošla su, sva sreća, ona vremena kada su jedine poznate turističke destinacije u Srbiji bile Kopaonik, Zlatibor i, možda, Palić. Danas je sve to mnogo, mnogo drugačije, pa je tako i Zasavica već široko poznati pojam, tj. veliki prirodni rezervat i jedno od omiljenih mesta za, uglavnom jednodnevne, izlete.

zasavica rezervat Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Zasavica se nalazi nekih dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, što znači da vam od Beograda do tamo kolima treba nešto malo više od sat vremena. Ide se auto-putem, i negde posle 65, a možda je to i 70 km od Beograda (?) (to su podaci sa dve table udaljene par stotina metara jedne od druge, kod uključenja na auto-put blizu Mitrovice), a svakako malo pre Sremske Mitrovice, odvajate se ka Mačvi i Zasavici. Još na 50 km od Zasavice počinju table i putokazi ka rezervatu, a sâmo skretanje sa auto-puta obeleženo je upadljivom crvenom tablom, da bi vas zatim još par bilborda otpratilo tamo gde treba. Zaista – retko viđena situacija na srpskim drumovima – precizni i dobro raspoređeni putokazi! Svaka čast.Kada napustite auto-put, ostaje vam da se još malo provozate kroz Srem, i da zatim pređete (na ovom mestu baš široku) Savu i nađete se – u Mačvi. Da napišem i da ćete ubrzo naići i na jednu raskrsnicu gde se levo skreće za Salaš Noćajski, a desno put vodi ka mačvanskom delu Mitrovice (tj. ka Zasavici). Naravno, vodite računa o brzini kojom vozite, naročito kada ste napustili auto-put, da ne biste morali da vršite rebalans budžeta za izlet na ime radar-patrola. Neko vreme ćete pratiti Savu (uzvodno), ili ona vas, a zatim ćete ući malo dublje u mačvanske ravnice sve do sela Zasavica 2, gde ćete videti još jedan bilbord – putokaz, tj. tačku gde skrećete na zemljani put da biste posle nekoliko stotina metara stigli na odredište. Još dok prilazite kolima, iz daljine ćete ugledati visoku drvenu kulu – vidikovac ili tzv. vizitorski centar rezervata.


View Larger Map

genetski resursi srbije Zasavica (i Sremska Mitrovica)Uz prilaznu stazu koja vodi sa parkinga smešten je malecki zoološki vrt (ili demonstraciona farma), sa natpisom „stare rase – genetički resursi Srbije„. Tu su vitoroga koza, golovrata kokoš, čuvena mangulica – sremska crna lasa (ili narodski: svinjče), podolsko goveče, ogromnih rogova – čiji raspon ide i do 1,5 metra, domaći brdski konj, balkanski magarac (lično) i buša (koja mora da je u bliskim rodbinskim vezama sa afričkim bivolima iz emisija sa „Animal Planet“ i „National Geographic“ kanala – isti onaj preteći, blagoteleći pogled!).vajat Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Pre nego što krenemo u opis prirodnih lepota (kobasica od mangulice i drugih specijaliteta) evo malo geografije:
Zasavica, kao rezervat, obuhvata teritorije opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Ceo prostor obiluje vodom, a centralno mesto zauzimaju reka (rečica) Zasavica i njena pritoka Batar, ukupne dužine preko 30 kilometara. Tu su i kanali Jovac i Prekopac, kao i kanal Bogaz koji spaja Zasavicu sa Savom. Tu se negde umešala i Drina, sa svojim podzemnim vodenim ograncima, a i obližnja planina Cer „gravitaciono“ šalje još malo vode. Na sve strane su, moderno rečeno – vodeni i močvarni eko-sistemi, koji, sa čvrstim okolnim tlom, obuhvataju čak 1825 hektara.

rezervat zasavica Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Nekoliko ovakvih putopisa ne bi bilo dovoljno da se navedu sve biljne i životinjske vrste koje ovde žive (čak 192 vrste ptica!), pa je Zasavica sa priobaljem stavljena pre dvanaest godina pod zaštitu države (one ondašnje). Zahvaljujući tome, u rezervatu je sa uspehom realizovan projekat „reintrodukcije evropskog dabra“, tj. ovde je nastanjeno 30 dabrova – a koji su ubrzo napravili prvu (dabrovsku) branu u Srbiji, ignorišući potpuno postojanje Ministarstva za kapitalne projekte, potrebne dozvole, koncesione ugovore i slično. Inače, dabrovi su uglavnom noćne zverke a i njihovi domovi imaju podvodni ulaz, pa ih je veoma teško ugledati u akciji. Ali bitno je da su tu, živi i zdravi.

Inače, ako niste znali, postoji direktna veza između biber-crepa i dabra! Biber je nemačka reč za dabra – čiji rožnati rep ima šare koje podsećaju na krovove sa crepovima, pa im odatle i naziv „biber-crep“! A da li dabar ima i veze sa začinom (biberom), ili sa nazivom domaće muzičke grupe „Biber“, to već ne znam.
zasavica Zasavica (i Sremska Mitrovica)
Domaćin Zasavice je Pokret gorana, a tu je i upravnik – direktor rezervata Zasavica, gospodin Slobodan Simić. Ako imate sreće, on će vam održati i uvodno predavanje o daljoj i bližoj istoriji ovoga mesta, o glavnim životinjskim i biljnim vrstama i pružiti i sve druge potrebne informacije. Čovek je pravi zaljubljenik u prirodu i prava duša Zasavice, isto ono što je naprimer Kusturica za Mokru Goru. Sledeća stvar koju treba da uradite je da se popnete na 18 metara visok toranj gde ćete moći da uživate u predivnom pogledu i neverovatno prijatnom mirisu – ali ne mirisu reke, prirode, cveća – ako ste na to naivno pomislili, već mirisu šunke, slanine i kobasica od mangulice izloženih ruži mačvanskih vetrova. Za svaki slučaj, taj kapital se nalazi okružen mrežom, sa katancima na strateškim mestima – što je bio jedini diskretni znak negostoljubivosti za vreme izleta. Šalu na stranu, vidikovac je zaista divan – i idealno je mesto za pravljenje fotografija (prirode, ali i kobasica).

bircuz kod dabra Zasavica (i Sremska Mitrovica)

U istom objektu nalaze se i dve sobe u kojima se može prenoćiti, kao i trafika za prodaju suvenira i ekspozitura (desetak drvenih stolova) lokalnog restorana udaljenog par desetina metara – zvanog „Bircuz kod dabra„.
U istom tom bircuzu možete degustirati pomenute kobasice i slaninu od mangulice, ali i kobasicu od magarećeg mesa! Ako vam se ti proizvodi dopadnu, kilogram kobasica od mangulice je 20 evra, od magarećeg mesa 1200 dinara, a slaninica je nekih 700 dinara za kilogram, pa na taj način i kod kuće možete nastaviti druženje sa Zasavicom i evocirati uspomene…

suseno meso Zasavica (i Sremska Mitrovica)U unutrašnjosti bircuza nalazi se i „talandara“ – velika okrugla čelična ploča blago udubljena ka sredini. Ispod nje se podloži vatrica, ploča se premaže mašću od mangulice i onda se na talandaru baci riba, isprži i, na kraju – pojede. To je uobičajeni meni koji će vam ovde ponuditi, uključujući i riblju čorbu, majstorski spremljenu, u džinovskom kazanu, od brojnih vrsta zasavičkih riba (babuške, štuke, itd). Od zanimljivosti, da pomenemo i dolap, gde možete malo vežbati pred ručak, a tu je i etno-kuća, u mačvanskom stilu, opremljena kako to i dolikuje – starim nameštajem, slikom „zasavičke vile“ (jedna, onako, dosta slobodna vila…), a na zidu visi gunj, „dlakavi“ opanci i slični odevni predmeti. A iznad šporeta stoji „kuvarica“ sa uputstvom za ponašanje za domaćina: „Za poljupce, dragi, vremena sad nema, treba prvo dobar ručak da se sprema!“ (i naši stari su znali da se ne živi od ljubavi!)

govece Zasavica (i Sremska Mitrovica)

U blizini se nalazi i farma sa velikim brojem podolskih goveda, a prvi susedi su im magarci, takođe u velikom broju. To je inače farma muznih magarica, sa oko 100 jedinki pomenute rase – Balkanski magarac. U čast ovoj životinji, 25. aprila će biti održan „Donky Day“ iliti Dan magarca, inspirisan istorijskim podatkom da se i Kleopatra kupala u magarećem mleku, što zbog zdravlja, što zbog tena. Osim te namene, Zasavičani od istog magarećeg mleka prave i sapune i kreme za lice, pa i liker, a na kraju naprave i kobasice od magarećeg mesa. I tu nije kraj! U toku je i konkurs za najdžentlmena Srbije, jednog jedinog, koji će moći svojoj dami da priušti kupanje u 70 litara magarećeg mleka, prvi put kod nas ali i prvi put posle Kleopatre. E sad – početna cena je 5000 evra, a ako se baš pojave naslednici i Marka Antonija i Julija Cezara, organizovaće se licitacija sa korakom od 500 evra. Ako nađete vremena, ne propustite Dan najdžentlmena, tj. Dan magarca (nadam se da čitaoci ovoga teksta nisu ni za trenutak pomislili da su ova dva naziva u nekakvoj vezi, daleko bilo…).

pogled sa vidikovca Zasavica (i Sremska Mitrovica)Ako ste raspoloženi za šetnju, postoji stazica uz Zasavicu, u dužini od neka dva kilometra preko obližnjih pašnjaka (i isto toliko nazad), a možete se dogovarati još iz Beograda za ozbiljnije ture od 7-8 kilometara šetnje, uz pratnju zasavičkih vodiča, koji će vam detaljno i iscrpno pričati o prirodi oko vas. Dakle, autobus vas ostavi u obližnjem selu, na 8 kilometara od vizitorskog centra – i onda lepo prošetate, a autobus vas sačeka na cilju.
Još jedna stvar koju će vam ovde ponuditi je – vožnja brodom. Na raspolaganju je turistički brod „Umbra“ sa 60 mesta. Naziv broda potiče od malih zasavičkih riba (mrguda), iz familije Umbridae, koje žive uz muljevito dno. Imaju neobično leđno peraje smešteno daleko nazad, blizu repa, a u Srbiji živi samo vrsta Umbra krameri.

brod umbria Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Vožnja brodom traje oko 30-40 minuta, uz stručne informacije o vrstama koje se ovde mogu ugledati – a tu su ribe, vodozemci, gmizavci i razni drugi stvorovi, uključujući i podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus) i istočnu podvrstu livadskog guštera – dva endema Balkanskog poluostrva.
Tokom vožnje brodom ćete videti poneku patku, kako se iznervirano sklanja od dosadnih turista, kao i poneku beloušku kako vijuga kroz rečicu, a usput ćete i čuti puno neobičnih ptičjih zvukova, kao i neverovatno glasni žablji hor. Zavisno od doba godine, videćete i razne boje trave i rastinja, a maj je najbolji trenutak za uživanje u broju i bojama vodenih lokvanja. Tokom leta rečno i močvarno bilje toliko naraste, da čak i brod „Umbra“ teško plovi – i tada radi u režimu biljkolomca ili lokvanjolomca. Naš rečni vodič bio je, ponovo, gospodin Simić, koji je sa nama, osim stručnih informacija, podelio i lokalne zgode, viceve i doskočice vezane za sremsko-mačvanske snaše koje ne bih ovde prepričavao jer možda još uvek postoje maloletnici koji čitaju i nešto drugo sem SMS-ova i blog-ova…

guska Zasavica (i Sremska Mitrovica)Da ne bih nabrajao i sve ostale vrste ptica (od orla belorepana, liske, velikog trstenjaka, patke gluvare…), ili vrste gljiva, biljaka i riba, bolje da lično posetite sajt http://www.zasavica.org.yu/ gde ćete naći sve potrebne informacije. Od ptica – da ipak pomenem i Čaplju kašikaru (!) sa roze perjem, ranije nezabeleženu vrstu u Srbiji. Ispostavilo se da prilikom svojih migracija, ova čaplja obitava na prostorima Afrike, gde se hrani istim onim račićima koje na meniju ima i crveni (roze) flamingo. Tako se i čaplja privremeno ofarba u roze boju, da bi povratkom u domovinu i prelaskom na domaću hranu, tokom godine postepeno izgubila tu neobičnu boju.

Za kraj, što se barem Zasavice tiče – da se još jednom vratimo na Mangulicu, ili sremsku crnu lasu – tamno, dlakavo svinjče (prasići imaju i pruge, koje se vremenom izgube), nekada ubedljivo najpopularniju rasu svinja u Vojvodini, Sremu i Mađarskoj – rasu otpornu na zarazne bolesti i na oštre zime.

prase Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Tadašnji, poludivlji čopori, šetali su tokom cele godine po šumama i pašnjacima, jedući hrastov i bukov žir. Današnja mangulica nastala je ukrštanjem rase „Šumadija“ i starih mađarskih rasa, posle učinjenog poklona Knjaza Miloša – kada je 1830. godine čopor šumadijskih gica poklonio mađarskom grofu Josefu Palatinu. Danas u Zasavici postoji čopor od oko 400 mangulica (ne računajući one što vise prerađene na kuli – vidikovcu), a ono što ih čini posebnim je meso koje ima najmanji sadržaj štetnog holesterola. Priču o starim vrstama završićemo sa starom rasom pastirskog psa – po nazivu Pulin; a da pomenemo da su mangulica i ovaj pas dobili i svoj bronzani spomenik u Sremskoj Mitrovici, pre manje od godinu dana.

Dakle, zaista puno zabave i prirode za jedan izletnički dan. Zasavičani se zaista trude da vam boravak učine prijatnim i stalno smišljaju nešto novo za turiste. U daljim planovima, predviđa se i izgradnja dodatnog vizitorsko-edukativnog centra u obliku originalnog arhitektonskog rešenja – rimske seoske kuće (Villa rustica romana).

zasavica vidikovac Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Ali Zasavica nije bila i kraj današnjeg izleta. U povratku smo, prolazeći mačvanskim delom Sremske Mitrovice, stali kod novog pešačkog mosta, odmah pored male crkve crvene boje, posvećene prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja. Inače i sâm most, podignut 1993. godine, posvećen je Svetom Irineju, prvom episkopu Sirmijuma.
Ako ne parkirate na tom mestu, imate i drugo rešenje – da se odvezete do automobilskog mosta, pa da se sremskom stranom Save vratite do centra Mitrovice. Ipak, mnogo je lepše prošetati mostom preko Save, mada izgleda da – koliko pripada pešacima – toliko most pripada i motorciklistima. Zato pripazite dok šetate. Kada pređete na sremsku stranu, možete ići putem desno, pa pored pijace do centra, ili levo, pa uličicom do Žitnog trga (Trg žitne pijace) a odatle dalje desno, takođe do centra. Žitni trg je bio mesto gde se odvijala trgovina žitom, trg koji je oblikovan i projektovan tokom 1780. godine, da bi kasnije na istom mestu bile otkrivene i mnogo starije iskopine antičkog grada Sirmijuma.

Na ulazu u centar grada stoji impresivna, saborna crkva Svetog Dimitrija, završena i osveštana 1794. godine. Iako je ikonostas neobično lep, pre bilo čega drugog moram da pomenem čarobne vitraže, izrađene 1891. godine, gde se na osam od deset prozora nalaze likovi srpskih svetaca i velikomučenika. Hram je potpuno renoviran pre četiri godine. A kao neobičan detalj, (energetski efikasna crkva) na nekoliko lustera nalaze se – štedljive sijalice.

sremska mitrovica Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Glavna ulica kao i svaka druga glavna ulica – korzo, staza za bicikliste, nekoliko poslastičarnica (u jednoj od njih, ako smem da primetim posle degustacije, ne bi smetalo da se u sladoled od čokolade doda još čokolade), lepo uređene zgrade iz prethodnih vekova, veliki park, široki trg, fasade od renoviranih do prilično oronulih – ni bolje ni gore nego po drugim gradovima Srbije. U Sremskoj Mitrovici svakako treba uživati u šetnjama po obalama Save, a sa mačvanske strane smo zapazili jedan baš lep splav za ljuljuškanje na kasnopopodnevnom aprilskom suncu.

Ukratko, to je bilo samo kratko „bacanje pogleda“ na Sremsku Mitrovicu, čisto da ne prođemo pored nje tek tako. A pošto nema razloga da još koji put ne skoknemo do Zasavice, sigurno ćemo nastaviti i sa daljim razgledanjem Sremske (i Mačvanske) Mitrovice.

arheolosko nalaziste mitrov Zasavica (i Sremska Mitrovica)

Uzgred, ako možete da odvojite za izlet više od jednoga dana, od Zasavice možete da skoknete i do Crne Bare, gde se Drina uliva u Savu, pa da se spustite ka Čokešini i Ceru, obiđete slavna mesta iz Prvog svetskog rata, a onda da svratite u Brankovinu, pa do manastira Kaona, Majura kod Šapca i da se zatim lagano, preko Mišara, odvezete obrenovačkim putem nazad do Beograda. Ili da, uz Zasavičke reke i močvare, obiđete narednog dana i Obedsku baru?

Kako god, na izlet do Zasavice – pođite obavezno, u prijateljsku posetu dabrovima…
A da Rambo sada piše onu svoju pesmu „Karamba, karambita…“, verovatno bi glasila:
„Sto mu gromova, jelenskih mi rogova, sitnih dabrova sa Zasavice…“

Fotografije: Slađana Maksimović, Slobodan Ogrizović i Biljana Sikirica

2 Responses to "Zasavica (i Sremska Mitrovica)"

  1. […] laguna dođe nešto kao grčka Zasavica, Carska bara ili već nešto tako. To je veliko, močvarno područje, peščanim dinama odvojeno od […]

  2. Vlada Savić
    Vlada Savić Posted on 5. maja 2012. at 20:30

    Dobro bi bilo da ovako opširnom obaveštenju o Zasavici dodam i jedno žalosno opažanje.
    Ulaznica se plaća ali porodični popust važi samo za porodicu sa dvoje dece. Za treće dete treba posebno platiti. Sramotno i žalosno da su se u Zasavici tako odredili, kao doprinos priraštaju stanovnika Srbije. Ne znam odakle shvatanje, da porodicu mogu činiti samo dva deteta.Pitam upravnika- direktora rezervata Zasavica gospodina Slobodana Simića : da li toliko mnogo porodica sa troje dece poseti Zasavicu, pa će se direktor zbog onog ,,viška“ dece u porodici osiromašiti ?
    Žalosno, žalosno, žalosno !
    Često se dogadja da u ovom rezervatu ribe, ne možete naručiti i ribu za jelo u restoranu, već samo gulaš od mangulice.
    Rasmislite malo o ovoj vašoj sramoti.
    Vlada Savić Beograd,