Uzevši u obzir da se radi o prestonici naše zemlje, to je sasvim sigurno da na području Beograda postoji veliki broj turističkih agencija. Neke od njih su isključivo specijalizovane za letnje ili zimske destinacije, a neke za daleke i egzotične. Naravno da u većini slučajeva turističke agencije Beograd nastoje da imaju kompletnu ponudu, koja će…
Mnoge anegdote vezane su za beogradske kafane, ali čini se da je vreme kada su one bile tako atraktivne ostalo u prošlosti. Zapravo, u doba kada je stecište brojnih boema i umetnika nekadašnjeg Beograda bio Pozorišni trg, što je danas Trg Republike, mnogi su i te kako dobro znali šta znače kafane za Beograd i…
Написао: С. Огризовић Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт. А је слово којим почиње Вукова азбука, па је логично да на слово „А“ почне и овај путопис из Тршића. А сваки део путописа биће пропраћен и старим, добрим народним изрекама (које почињу, такође, словима из азбуке) које је Вук годинама и деценијама прикупљао…
maj 2013. godine S. Ogrizović Posle dve godine koje su, kako smo opazili, neopaženo proletele u toku poslednje dve godine, vratili smo se ponovo u Sremske Karlovce, kao logistička podrška našem sinu koji se takmičio na prvoj republičkoj Književnoj olimpijadi u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji. (Kako je to onomad izgledalo, možete videti ovde) Čuvenim ultrasporim putevima…
Manastir Hilandar je jedan od 20 svetogorskih manastira, sa istorijom dužom od 800 godina. Davne 1198. godine, vizantijski car Aleksije III Anđel je u Carigradu svojim Prvim zlatopečatnim slovom darovao monahu Savi, izaslaniku Vatopeda, tadašnje razvaline starijeg grčkog Helandarijevog manastira, pa je Sveti Sava, uz očevu podršku, krenuo u obnovu ovog manastirišta.
Put kroz Vinču vodio je dalje – sve do (putokazima) fino obeleženog nalazišta – arheološkog lokaliteta Vinča, na samoj obali Dunava, a blizu ušća reke Bolečice. Kažu da se nalazište prostire na oko 15 hektara, ali da je istražen samo manji deo (novac, imovinsko-pravni odnosi i slične stvari i problemi). A sve se to ne bi desilo (otkrilo) da jedan od žitelja Vinče, deda Panta zvani Čeprkalo, nije našao jedan predmet od gline i odneo ga u beogradski Narodni muzej – u ruke prave osobe – tada jedinog školovanog arheologa, Miloja Vasića.
Ali, za sve najbolje stvari morate se malo i potruditi. Uostalom, nije Mark Tven tek tako rekao (napisao):
„Za dvadeset godina bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj!“
Verujemo da već svi vrlo dobro znaju da se do Tare dolazi Ibarskom magistralom, pa na Valjevo, preko Debelog brda – do Bajine Bašte. Ili Ibarskom skroz do Užica, pa preko Kremne – do Tare. To su najkraći, pa time i „najbrži“ putevi.
Inače, za vreme naše posete, dvojica tinejdžera (u pratnji, valjda ?, svoje majke, koja je to oduševljeno i fotografisala) popeli su se na vrh spomenika koristeći gromobransku traku sa zadnje strane istog. No comment. Isti su se upisali u knjigu utisaka, posle obilaska muzeja, jezgrovitim komentarima „Ful fulova!“ i „Fenomenalno!“ Pa ne znam šta da kažem – bilo je uvek „šaljivdžija“ na ekskurzijama, i sada i (u moje vreme) pre više decenija. Ali, opisana poseta sa pentranjem na spomenik, i bez želje za uopštavanjem, na jednom ovakvom mestu nacionalne tragedije i ponosa, možda ipak odslikava (uspešne) rezultate „partijsko/anacionalne/TV/Internet/Facebook/SMS/itd“ debilizacije koja se, nesmetano i neprimetno, već dugo odvija u Srbiji (i ne samo kod nas)?
Smederevska tvrđava nalazi se na ušću reke Jezave u Dunav. Podigao ju je despot Đurađ Branković kao svoju prestonicu u drugoj četvrtini XV veka.
Tvrđava je po svom tipu klasična vodena ravničarska utvrda (opkoljuju je Dunav i Jezava, a sa juga veštački rov koji povezuje dve reke zbog čega je jedinstvena u srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi. Tvrđava je pripadala tipu takozvanih vodenih utvrđenja, mada nije zidana tako da temelji budu u vodi. Prilikom gradnje, za uzor je uzet je Carigrad i njegovi bedemi. Prema površini predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi.
Pošto se vratite na glavni put, nastavite vožnju i pratite put za Orašac (i Aranđelovac). U Orašcu se malo zaustavite i svratite u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, muzej Prvog srpskog ustanka (1804-1813.) koji je predvodio vožd Karađorđe a zatim malo prošetajte do obližnje Marićevića jaruge gde je ustanak i podignut davnog Sretenja 1804. godine
