Piše: Slobodan Ogrizović Manastir Vavedenje U ovim neverovatno lepim februarskim (tj. zimskim) danima, kakvi su bili i ovogodišnji Sretenjski praznici, moglo se spojiti lepo i korisno (tj. istorijski-edukativno a i bogougodno). Ako već niste skoknuli do inostranstva, ili barem do Kopaonika – Beograd vam je uvek na raspolaganju, naročito kada ga ne uzimate zdravo za…
Beograd – Metropola starog kontinenta Beograd je jedan od većih i značajnijih gradova starog kontinenta. Osim kao glavni grad Srbije, poznatiji je i kao glavni grad „velike“ Jugoslavije. Iako to više nije, ova funkcija mu je donela planetarnu slavu. Mnogi turisti sa svih „krajeva“ sveta, a naročito iz zemalja regiona, sve češće i u sve…
Написао: С. Огризовић Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт. А је слово којим почиње Вукова азбука, па је логично да на слово „А“ почне и овај путопис из Тршића. А сваки део путописа биће пропраћен и старим, добрим народним изрекама (које почињу, такође, словима из азбуке) које је Вук годинама и деценијама прикупљао…
Piše: Slobodan Ogrizović Kao ni Papa, ni ja dugo nisam bio siguran da li ću ove godine doći u Niš. Ali, zahvaljujući republičkom takmičenju iz istorije i vrednom radu porodičnog podmlatka, sve se lepo uklopilo (za razliku od Papine situacije), pa smo početkom maja dobili priliku da uživamo u lepotama Niša. Istina, grad je još…
Manastir Hilandar je jedan od 20 svetogorskih manastira, sa istorijom dužom od 800 godina. Davne 1198. godine, vizantijski car Aleksije III Anđel je u Carigradu svojim Prvim zlatopečatnim slovom darovao monahu Savi, izaslaniku Vatopeda, tadašnje razvaline starijeg grčkog Helandarijevog manastira, pa je Sveti Sava, uz očevu podršku, krenuo u obnovu ovog manastirišta.
Svašta se da videti u kanjonu Uvca, te viseći most, pa Nemanjin grad, drva koja rastu pravo niotkuda iz kamenja po liticama, pa pećine, milina jedna. Tu je i Devojačka stena, gde se, kaže Mesko, pre jedno vek i po, zbog roditeljske zabrane da se uda za voljenog, jedna devojka bacila sa stene (danas bi samo okrenula SOS telefon za nasilje u porodici: znači, šta ne može?).
Desetak kilometara pre Studenice nalazi se odvajanje za Deviće, a i za manastir Pridvoricu. Zatim se prolazi pored table – putokaza za Isposnicu Sv. Save, a za par minuta – eto i svevremenske Studenice. Čim uđete kroz glavnu kapiju, osetite dah davnina, istoriju dugačku osamsto (i više) godina, gde se, potpuno neverovatno, ni u jednom trenutku nije prekidao duhovni i monaški život. Centralno mesto zauzima Bogorodičina crkva, u punom sjaju svog radočelskog mermera, a tu su i crkva Svetih Joakima i Ane i crkva Svetog Nikole.
Vikend u Ivanjici… Piše: Slobodan Boba Ogrizović Kada vam se dete plasira na republičko takmičenje (iz istorije) koje se uz to održava u Ivanjici, ostaje vam samo da rezervišete vikend smeštaj, upalite kola i tako pružite adekvatnu roditeljsko-logističku podršku vašem takmičaru. Beše to petak, tačno u podne, kada smo po divnom, sunčanom danu krenuli put…
Put kroz Vinču vodio je dalje – sve do (putokazima) fino obeleženog nalazišta – arheološkog lokaliteta Vinča, na samoj obali Dunava, a blizu ušća reke Bolečice. Kažu da se nalazište prostire na oko 15 hektara, ali da je istražen samo manji deo (novac, imovinsko-pravni odnosi i slične stvari i problemi). A sve se to ne bi desilo (otkrilo) da jedan od žitelja Vinče, deda Panta zvani Čeprkalo, nije našao jedan predmet od gline i odneo ga u beogradski Narodni muzej – u ruke prave osobe – tada jedinog školovanog arheologa, Miloja Vasića.
Viminacijum je nekada bio najznačajniji grad u rimskoj provinciji Gornja Mezija, koja je obuhvatala veliki deo današnje Srbije. Bio je to i vojni i trgovački centar, grad sa punom autonomijom (a sigurno većom nego što je imaju današnje lokalne samouprave).
