Koja turistička agencija Beograd je najbolja i kojoj treba pokloniti poverenje ?

Odgovori na ovo pitanje, koje ni u kom slučaju nije jednostavno, mogu biti različiti. Naravno, sve isključivo zavisi od toga iz koje perspektive se celokupna tematika posmatra.

Biće onih turista, koji će smatrati da je turistička agencija Beograd koja nudi najpovoljnije cene aranžmana ujedno i najbolja. Isto tako će biti i onih, koji će smatrati da je najbolja turistička agencija u prestonici Republike Srbije upravo ona, koja se može pohvaliti dugogodišnjim opstankom na tržištu.

Kao i uvek kada su ovako škakljiva pitanja, istina bude negde između. I jedni i drugi imaju potpuno pravo, prosto zato što će neko imati vrlo pozitivna iskustva sa jednom agencijom, ali negativna sa drugom i obrnuto. Zato uopšte nije zahvalno ni pokušavati da odgovorimo na ovo pitanje.

Jednostavno, isključivo u zavisnosti od toga koja destinacija je u pitanju, ali i od toga kakvi su zahtevi samog putnika, kao i od konkretnog aranžmana će zavisiti da li je baš ta turistička agencija Beograd dobra ili ne.

U celoj našoj zemlji postoji veliki broj turističkih agencija. Neke od njih su organizatori putovanja, a neke nisu, već se karakterišu kao subagenti. Svakako se i jedne i druge maksimalno trude da svoju ponudu prilagode zahtevima tržišta, odnosno potrebama turista.

Turistička agencija Beograd koju treba odabrati

Postoje na tržištu agencije koje su isključivo specijalizovane za određene destinacije. Neke od njih su specijalizovane samo za letovanje u Grčkoj ili u Turskoj, na primer, dok postoje i agencije, u čijoj ponudi se mogu naći i izleti po Srbiji, ali i neke daleke i egzotične destinacije, kao i krstrenja i mogućnost obilaska gradova i banjskih lečilišta, te zimski aranžmani.

U zavisnosti od toga da li je u pitanju turistička agencija Beograd koja je turoperator, odnosno organizator turističkih putovanja ili subagent, kada je zapravo samo posrednik, to jest prodaje turističke aranžmane turoperatora, zavisiće i njena ponuda.

Najbitnije je da turisti imaju na umu da je za celokupno putovanje zadužen isključivo turoperator, odnosno da je sva odgovornost na njemu. U tom smislu turistička agencija Beograd, koja je posrednik u prodaji turističkog putovanja za aranžmane i karakteriše se kao subagent zapravo nema toliku odgovornost, prosto zato što je samo posrednik.

Naravno da postoji i drugačija podela turističkih agencija, ali je svakako najbitnije pronaći onu, čijom ponudom će turisti biti u potpunosti zadovoljni i to ne samo sa aspekta programa putovanja, nego i u finansijskom smislu.

Koje vrste benefita može da ponudi određena turistička agencija Beograd ?

Posebno se može videti u toku letnje sezone koliko benefita zapravo nudi koja turistička agencija Beograd. Naime, dobro je poznato da većina njih nudi putnicima mogućnost povoljnijih cena, ukoliko određeni turistički aranžman rezervišu ranije i isplate u skladu sa pravilima poslovanja konkretne agencije.

Naročito kada su u pitanju beogradske agencije, većina njih nudi mogućnost turistima da u toku Sajma turizma i nedugo nakon njegovo završetka, ostvare neverovatne popuste na letnje aranžmane. S obzirom na to da se Sajam turizma u Beogradu odvija uglavnom u februaru mesecu, tada mnoge agencije nude turistima mogućnost da izvrše rezervaciju tada. U većini slučajeva svaka turistička agencija Beograd na osnovu pravila poslovanja definiše i u kom roku je neophodno da turisti izvrše plaćanje. Mahom je to bilo početka putovanja, odnosno mesec dana pre njegovog početka. Svakako bi se trebalo na vreme raspitati o tome detaljno, kako bi turisti mogli da ostvare značajniji popust.

Druga vrsta benefita koja se može uočiti jesu takozvane Last minute ponude. Opet posebno u toku letnje sezone, mada određena turistička agencija Beograd može ponuditi tu opciju i u toku zimske sezone, postoji mogućnost ostvarivanja neverovatnih popusta. U tom slučaju je potrebno ugraditi priliku, što bi se reklo, te izvršiti rezervaciju na vreme.

Da pojednostavimo, Last minut ponude podrazumevaju turističke aranžmane, koji počinju nedugo nakon plaćanja, odnosno rezervacije. Praktično govoreći, ukoliko određena turistička agencija Beograd ima prostora za to, odnosno ako na vreme ne bude prodala sve aranžmane za konkretnu destinaciju, vrlo je verovatno da će ona napraviti i Last minute ponudu. Tom prilikom ovu ponudu uglavnom mogu da koriste ljudi koji imaju prostora, odnosno kojima to poslovne i privatne obaveze dozvoljavaju, prosto zato što obično putovanje počinje svega par dana nakon izvršene rezervacije, odnosno plaćanja konkretnog aranžmana.

Destinacije koje su u ponudi turističkih agencija

Prilično je komplikovano na jednom mestu izdvojiti sve destinacije, koje se trenutno mogu naći u ponudi beogradskih turističkih agencija. Nadasve zavisi od toga na šta je tačno usmerena konkretna turistička agencija Beograd.

Neke od njih su fokusirane na letnje aranžmane, tako da su u ponudi obično Grčka i Turska, a zatim i albanska, hrvatska i slovenačka letovališta. U određenim agencijama se može naći i ponuda za letovanje u Bugarskoj, Italiji ili Španiji. Naravno da destinacije mogu varirati od agencije do agencije, tako da su u ponudi i Egipat, Tunis i druge.

Što se tiče zimovanja, odnosno turističkih aranžmana u zimskom periodu, izuzev destinacija koje su, da tako kažemo uobičajene za turiste iz Srbije, kao što je skijanje na Kopaoniku, odnosno Zlatiboru i na području Bugarske, Slovenije i Austrije, mogu se naći i zimski aranžmani za Italiju, ali i za druge interesantne destinacije u tom periodu.

Dobro je pomenuti i to da se u ponudi može naći i turistička agencija Beograd koja je specijalizovana isključivo za daleke destinacije, koje se smatraju egzotičnim. U tom smislu se u ponudi može naći Dominikanska Republika, ali i Sejšeli i Maldivi, kao i Tajiland, te ostale destinacije koje se svrstavaju među egzotične.

No, bez obzira za koju destinaciju se turista odluči, najbitnije je da turistička agencija Beograd bude proverena i da vodi računa o zadovoljstvu klijenata, kako bi se oni i ubuduće odlučili upravo za tu agenciju. Baš iz tog razloga pojedine turističke agencije i te kako obraćaju pažnju na zadovoljstvo svojih klijenata, pa se lako može dogoditi da im daju određene beneficije ukoliko odluče da i na neko drugo putovanje odu preko te agencija.

The post Koja je turistička agencija u Beogradu najbolja? first appeared on Beautiful Serbia.

Samim tim će moći da odaberu onaj izlet ili aranžman, koji će u potpunosti da ispuni njihova očekivanja kako u finansijskom smislu, tako isto i sa aspekta kvaliteta.

Možda to nekoga i ne zanima naročito, ali je dobro imati na umu da postoje različiti tipovi agencija, odnosno njihova podela, te u tom smislu svaki turista treba da zna šta koje turističke agencije Beograd zapravo mogu da ponude, odnosno kakve obaveze imaju ukoliko se odluče za turistički aranžman u okviru neke od njih.

Kako se dele turističke agencije Beograd ?

Da napomenemo odmah da je Zakon o turizmu naše zemlje vrlo precizno definisao podelu turističkih agencija i to prema vrsti posla koju konkretne turističke agencije Beograd obavljaju. U tom smislu one mogu biti turoperatori i subagenti.

Ukoliko su u pitanju one turističke agencije koje su turoperatori, onda govorimo o agencijama koje imaju odgovarajuću licencu i imaju pravo i da organizuju turistička putovanja.

Sa druge strane, ako je neka turistička agencija subagent, to ustvari znači da ona posreduje u prodaji turističkih aranžmana, to jest turističkih putovanja koja organizuje agencija koja je turoperator.

Svako ko ima nedoumicu oko toga koje su turističke agencije Beograd subagenti, a koje turoperatori trebalo bi da zna da odgovarajuću licencu uvek moraju imati turoperatori i to vrlo jasno istaknutu i na svom web sajtu i u ugovoru, koji će turista dobiti prilikom rezervacija, odnosno plaćanja konkretnog turističkog aranžmana.

Koje poslove obavljaju turističke agencije Beograd koje su turoperatori ?

Najjednostavnije bi bilo reći da turoperator ima obavezu da vodi računa o svakom segmentu putovanja turista, odnosno sprovođenja određenog turističkog aranžmana.

Na prvom mestu turističke agencije Beograd koje su turoperatori, treba da imaju odgovarajuću licencu i imaju obavezu da organizuju turistička putovanja na području naše zemlje i u inostranstvu, kao i da ih realizuju. Sledeće što one imaju obavezu da učine jeste da se bave prodajom, odnosno ponudom i posredovanjem u prodaji turističkih aranžmana.

S obzirom na to da je prihvat putnika izuzetno značajan za realizaciju jednog turističkog putovanja, to znači da turističke agencije Beograd koje su turoperatori imaju obavezu i to da čine. Sem toga, bave se organizacijom razgledanja određenih destinacija, zatim organizacijom i drugih zabavnih aktivnosti. Takođe, turističke agencije Beograd koje su turoperatori imaju pravo da se bave i posredovanjem prilikom organizacije sportskih manifestacija, ali i manifestacija drugog tipa, zatim sajmova, te skupova po potrebi. Bave se i pružanjem usluga vođenih tura, odnosno turističkih pratilaca i turističkih vodiča, kao i turističkih animatora, s tim što turističke agencije Beograd koje su turoperatori treba da se bave i angažovanjem, odnosno posredovanjem u pružanju usluga lokalnih turističkih vodiča na određenoj destinaciji.

Imaju pravo da se bave i prodajom, odnosno posredovanjem u prodaji putnih karata, kao i rezervacijom i prodajom usluga koje su vezane kako za samo putovanje, tako isto i za boravak turista, odnosno putnika na određenoj destinaciji. Pod tim se misli na primer na ugostiteljske ili turističke usluge.

Prema aktuelnom zakonu, turističke agencije Beograd koje su turoperatori se mogu baviti i posredovanjem prilikom izdavanja smeštajnih kapaciteta, koji su u svojini fizičkih lica, kao i da se bave posredovanjem prilikom iznajmljivanja vozila putnicima, to jest turistima i generalno posredovanjem u prodaji takozvanih specifičnih turističkih usluga.

Uopšteno govoreći, to su osnovni poslovi koje imaju pravo da obavljaju turističke agencije Beograd koje su okarakterisane kao turoperatori.

Koje poslove obavljaju turističke agencije Beograd koje su subagenti ?

Kako bismo što jednostavnije objasnili čime se zapravo bave turističke agencije Beograd, koje su subagenti, navodimo da one nemaju odgovarajuću licencu i da nemaju pravo da se bave poslovima organizovanja turističkih aranžmana, odnosno putovanja na teritoriji naše zemlje i na drugim destinacijama, kao ni poslovima koji su vezani za realizaciju tih putovanja.

Praktično govoreći, turističke agencije Beograd koje su subagenti vrše posredovanje između klijenta i turoperatora, odnosno turističke agencije koja je i zvaničan organizator putovanja i putnika zainteresovanog za konkretni aranžman.

Sve ostale poslove subagenti imaju pravo da rade izuzev organizacije i realizacije putovanja.

The post Kakve sve turističke agencije u Beogradu postoje? first appeared on Beautiful Serbia.

Saznajte u ovom članku o beogradskim mostovima:

Idemo redom:

Kada su mostovi u pitanju nekome ce prva asocijacija biti oni stomatoloski mostovi, medjutim ovde konkretno mislimo na one prave koji spajaju ljude i gradove.

Brankov Most

Ovaj most, nekada je nezvanično nazivan „Savski“ i „Zemunski“ a zvanično „Most kralja Aleksandra“ i „Most Bratstva i jedinstva“. Danas se (nezvanično a svi misle da je to zvanično ime) naziva Brankov ali, opet, malo ko zna po kom Branku: Ćopiću ili Radičeviću?!!

Da razjasnimo misteriju: Ne zna se po kom Branku most nosi ime jer je „Brankov“ narodsko a ne zvanično ime mosta. Ipak, veći procenat Beograđana misli da most nosi ime po Branku Ćopiću koji je svoj život tužno skončao skočivši sa ovog mosta. Drugi, oni što su u manjini, pak tvrde, i svađali bi se da su u pravu, da most nosi ime po Branku Radičeviću a kao argument iznose činjenicu da je Brankov most ustvari produžetak Brankove ulice koja, nije sporno, nosi ime Branka Radičevića. Na Vukajliji je neko napisao da je Branko Ćopić dobio ime po Branku Radičeviću (podatak iz Ćopićeve autobiografije) tako da je u suštini svejedno…

Dobro, Vukajlija je smešna ali ova tema nije!

Brankov most je još i tzv. „glavni“ gradski most iako to nije i po obimu saobraćaja (po ovom parametru vodi most „Gazela“). Po obimu saobraćaja, Brankov most zauzima drugo mesto.

Današnji most sagrađen je na temeljima pređašnjeg, sasvim drugačijeg mosta koji je nosio ime kralja Aleksandra. Bio je to veličanstven „kraljevski“ lančani tj. viseći most. Da je „živ“ i današnji Most na Adi morao bi da „povije nos“ jer mu u lepoti nebi bio ni do pojasa! Most kralja Aleksandra su krasila dva pilona u srpsko-vizantijskom stilu koja su stajala na veličanstvenim postamentima koji i danas nose Brankov most. Na ulazima na most trebale su da stoje četiri monumentalne konjaničke statue: Cara Dušana i kralja Petra I Karađorđevića sa desne strane obale a hrvatskog kralja Tomislava i bosanskog kralja Trvtka sa leve. Ipak, nadolazeći ratni suton (1934. godina) u čijim užasima je most i stradao, sprečili su „krunisanje“ mosta.

Konstrukcijski, most je bio remek delo svetske arhitekture. Naime, Savu je trebalo premostiti mostom bez ijednog stuba podupirača u sredini obzirom da se most nalazi u zoni pristaništa gde je neophodno obezbediti uslove za nesmetano okretanje brodova.  Most kralja Aleksandra je udovoljavao ovim zahtevima.

Nakon rata, izgrađen je novi most – svojevrsni svetski rekorder! Brankov most je, sa glavnim rasponom od 261 m, svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav tip mosta. Reč je o kontinualnom sistemu tzv. kolovozne table u vidu ortotropne ploče koja je na ovom mostu prvi put primenjena kod nas.

Još jedna zanimljivost vezana za ovaj most za koju verovatno niste znali je da Brankov most ustvari čine dva samostalna mosta blizanca od kojih je jedan, onaj u pravcu Novog Beograda, stariji čak 15 godina.

Naime, nakon 15 godina upotrebe ovog mosta i izgradnje Novog Beograda, njegov kapacitet je postao nedovoljan. Kada prolazite Savskim šetalištem ili krstarite rekom ispod ovog mosta obratite pažnju. Videćete da su u pitanju dva potpuno odvojena mosta, čak u detaljima i različita. A kada prelazite preko njega razliku je gotovo nemoguće primetiti.

I, da stvar sa „dupliranjem“ mosta bude još interesantnija, iz Gradske kuće stižu vesti o planovima za bližu budućnost kada bi Brankov most trebao da dobije svog blizanca tj. još jedan identičan most koji će biti sagrađen pored sadašnjeg!

Prokletstvo Brankovog mosta

Među sujevernim beograđanima vekovima se prepričava legenda o prokletstvu ovoga mosta. Kažu i da je prethodni most srušen upravo zbog ovoga prokletstva a „crna“ činjenica da je Brankov most čuven po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Na Vikipediji postoji podatak da svake godine oko 40 ljudi reši ili pokuša da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta. Najzad, i sam Branko je učinio isto.

Naime, na mestu gde se i danas nalazi postament Brankovog mosta, na desnoj obali Save, nekada je postojala Liman džamija koja je srušena kako bi se podigao most. Mnoge džamije u Beogradu su porušene, što od strane Austrougara što od strane Srba (preostala je samo Bajrakli džamija) ali Liman džamija imala je značajno goru sudbinu:  Kada su Turci, te kobne 1862. godine ubili srpskog dečaka kod Čukur-česme, krenula je srpska odmazda. Tursko stanovništvo Savamale koje nije znalo gde da se skloni ili nije stiglo da pobegne u tvrđavu, zatvorilo su se u Liman džamiju. Jedna verzija priče navodi da su Srbi opkolili džamiju, ali da su odustali od spaljivanja. Međutim, u narodu se veruje u drugu verziju priče – da je džamija zapaljena i da su izgoreli svi koji su bili u njoj. Ovaj tragični događaj smatra se uzrokom prokletstva ovoga mosta.

Most Gazela – odakle mu ovakvo ime?

Kao što rekoh, Gazela je po obimu saobraćaja najznačajniji gradski most. Deo je čuvene „Mostarske petlje“, jednog od najsavršenijih sistema ovog tipa u Evropi. I ovaj most je po nečemu (svojevremeno) jedinstven i prvi u svetu. Naime, u pitanju je konstrukcijska kombinacija sistema grede i luka. To znači da most nema klasičan luk koji ga nosi (kao npr Brankov) a nije ni „greda“ koja stoji na stubovima već nešto između a to „nešto“ je prvi put u svetu primenjeno upravo kod nas tj. na ovom mostu. Gazela je most „krivih stubova“zbog kojih naizgled deluje nestabilno. Čuvena je reakcija prve dame ondašnje Jugoslavije, Jovanke Broz koja je sa Titom došla da obiđe gradilište dok most još nije bio sastavljen po sredini i čudom se čudila kako će da stoji bez ijednog podupirača na sredini.

Upravo odatle dolazi neobično i zagonetno ime ovog mosta. Naime, gledan iz profila, most neodoljivo podseća na afričku gazelu u trku koja preskače reku.

Most je izgrađen 1970. godine a kapacitet mu je izračunat na 38.000 vozila dnevno. Međutim, sve do 01. januara 2012. godine kada je u saobraćaj pušten novi Most na Adi ovaj most trpeo je opterećenje od 165.000 vozila dnevno što je više od četiri puta. Dugogodišnje zapuštanje i nebriga doveli su čak i do pucanja glavnog nosača mosta zbog čega se najzad krenulo u njegovu hitnu i sveobuhvatnu rekonstrukciju koja je takođe završena neposredno pred pušteneje u promet Mosta na Adi koji je Gazelu rasteretitio za 30% saobraćaja.

Most na Adi – umalo da bude „Žirafa“

Najnoviji, najlepši i najveličanstveniji beogradski ali i savski most ujedno je i novi vizuelni simbol glavnog grada Srbije. Da se odmah pohvalimo, i ovaj most je jedan od svetskih rekordera. Naime, Most na Adi, što mu je i službeno ime, je najveći viseći most na svetu koji „visi“ na samo jednom pilonu (stubu). Ono što je još neobičnije i što zasigurno skoro neće biti prevaziđeno je činjenica da se pilon ne nalazi na sredini mosta tj. reke pa i ovaj beogradski most vizuelno izgleda prilično „nestabilno“. Ovaj problem rešen je tako što su dva kraka mosta različite težine pa je balans ipak savršen. Naime, kraći deo mosta (200 metara) izgrađen je od prednapregnutog betona kako bi bio što teži a duži deo mosta (380 metara) je izgrađen od čelika koji je utliko lakši materijal.

A zašto „Žirafa“?
Beogradski „gradski oci“ , kada su odlučili da izgrade novi most preko Ade, raspisali su konkurs za idejno rešenje. Na konkurs su pristigla razna zanimljiva rešenja koja su vlasti predstavile građanima na gradskom veb portalu sa molbom da građani glasaju za najdopadljivije rešenje obzirom da je budući most zamišljen i kao novi vizuelni simbol grada. Ubedljivu pobedu „odnela“ je „Žirafa“ – konstrukcijsko rešenje čiji povijeni pilon neodoljivo podseća na vrat žirafe. Ipak, od ovog rešenja se odustalo obzirom da je bilo preskupo tako da je prošla „Igla“ – drugoplasirano ali mnogo jeftinije rešenje. I, istina, pilon Mosta na Adi zaista podseća na iglu.

Rekosmo „daleko jeftnije“ a most je grad ionako koštao preskupo. Koliko bi tek koštala Žirafa?!

Kao što narodna poslovica kaže „Dobar glas daleko se čuje“, glas da se u Beogradu gradi „svetsko čudo“ brzo je stigao i do Amerike tj. do redakcije popularnog serijala „Build it bigger“ (sr. Vrhunsko graditeljstvo) čuvenog TV kanala Discovery koji ga je spektakularno predstavio celoj planeti.

Zanimljiva je i činjenica da je po dužini kablova o koje je most okačen, ovo treći most na svetu. Naime, dužina svih kablova okačenih o pilon iznosi oko 1.000 kilometara što je približo isto razdaljini između Beograda i Ankare. Po dužini kablova ovaj most premašuju samo dva mosta u Rusiji.

Pilon je visok ukupno 198 metara, na vrhu je širok 1,5, a na dnu 16 metara. Karakteristično je i to da pilon ima „dve noge“ odnosno izgled grčkog slova „Λ“. Kako bih bio slikovitiji u dočaravanju visine pilona reći ću da je svega 6,5 metara niži od Avalskog tornja. Dakle, zaista novi vizuelni simbol grada.

Kad već pominjem Avalski toranj reći ću i to da su „noge“, ali tri, karakteristične i za njega i da je i on u svetu jedinstveni čuven po svojim „nogama“ koje aludiraju na srpski tronožac

Više o Avalskom tornju čitajte OVDE.

Stari železnički most

Verovatno niko od čitalaca ovog članka ne zna da je stari železnički most već treći koji Beogradu služi u te svrhe i koji stoji na tom mestu (prethodna dva su srušena u Prvom i Drugom svetskom ratu).

Postoji i legenda, omiljena priča turističkih vodiča i profesora na arhitektonskom fakultetu, o razlozima zbog kojih stari železnički most nikada nije ofarban. Naime, njegovi projektanti su, prema legendi, zaboravili da uračunaju težinu farbe. Budući da je za kompletno farbanje mosta potrebna izuzetno velika količina boje, koja se meri u tonama, ovo dodatno opterećenje bi u značajnoj meri ugrozilo statiku mosta. Neki govore da je ovo “skrivena osveta” nemaca obzirom da je reizgrađen u okviru ratne reparacije.

Novi Železnički most

Odmah treba reći: Rekorder! Naime, ovo je prvi železnički viseći most u Evropi i na kome je primenjen sistem zategnutih užadi. Dugačak je 1928 metara. Most je sagrađen i otvoren za promet u 1979. godine. Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin, inženjer i sadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ovaj most takođe predstavlja jedan od vizuelnih simbola Beograda naročito noću kada se uključi neobična dekorativna rasveta.

Zanimljivo je da ovaj most nema svoje oficijelno ime a još interesantnije je da niko nikada nije pokrenuo inicijativu da most ponese ime po kojem bi bio prepoznatljiv.

Savski most – da li će ikada poneti ime koje zaslužuje?

Ovaj most, Savski, Stari ili Tramvajski, kako ga neki zovu je most koji Beograd nije ni hteo niti mu je bio namenjen. Sagradili su ga nacisti za vreme okupacije (1942. godine) za potrebe prebacivanja svojih trupa za napredovanje ka bliskom istoku. Konstruisan je i izgrađen u Nemačkoj a u Srbiju je dopremljen sa namerom da bude montiran u blizini Žablja kako bi premostio Tisu ali, obzirom da je Jugoslovenska vojska minirala most kralja Aleksandra kako bi usporila napredovanje Vermarhta (minirali su ga tako da kasnije može da se popravi ali su ga ipak, potpuno uništili amerikanci u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine), nemci su ovaj most montirali u Beogradu na Savi. Okupatori su ga nazvali „Princ Eugen“ ali su, pri povlačenju iz Beograda rešili da ga sruše. Most je već bio miniran a spasio ga je beogradski učitelj Miladin Zarić u neverovatnom junačkom poduhvatu. Priča o spasavanju mosta ide ovako:

Tokom rata, Zarić je živeo u stanu u Karađorđevoj ulici broj 69. Kada su se oktobra 1944. zahuktale borbe za oslobođenje Beograda, tada pedesetpetogodišnji Zarić je s prozora svog stana primetio da nemački vojnici miniraju Stari savski most.

Taj most je predstavljao praktično jedinu vezu centralne Srbije sa Sremom (izuzev mosta u Šapcu, koji je bio u veoma lošem stanju) i, ako bi ga srušili, Nemci bi dobili dragoceno vreme za povlačenje. Zato je Zarić, kad je nakon nekoliko dana borbi u blizinu došla sovjetska vojska, a glavnina nemačkih trupa se povukla, 20. oktobra ujutro izašao iz skloništa i pronašao grupu vojnika Crvene armije.

S njima se uputio ka mostu. Međutim, pošto je samo on znao položaj detonatora i žica, popeo se na most, uzeo ašov koji je ležao kraj jednog mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo detonatorsku žicu koja je već bila zapaljena.

Nemci, koji su se utvrdili s druge strane Save na Starom sajmištu, shvativši da miniranje mosta nije uspelo, pokušali su zatim ponovo da ga unište, gađajući ga iz daljine, ali su jedinice sovjetske armije uspele da pređu most i zaštite ga.

Nekoliko godina unazad, u Beogradu postoji inicijativa da ovaj most ponese ime svog spasioca, učitelja Miladina Zarića.

A šta će biti sa ovim mostom u budućnosti?

Prema idejnom projektu koji je već napravljen, gradske vlasti planiraju da prošire most. Prema najavama iz gradske kuće, most će biti isečen, podignut na viši nivo i pretvoren u pešačku i biciklističku zonu a na taj način će se očuvati autentičan izgled mosta. Ispod njega će biti spušten tramvajski saobraćaj a sa obe strane su planirane po dve kolovozne trake.

Možda nepravedno, u ovom tekstu sam izostavio dunavske i mostove kod Ostružnice. Nije da o njima nema šta da se napiše i da nisu zanimljivi, naprotiv, ali za jedan članak, ovo je sasvim dovoljno.

Napomena: Ovo je proširena i izmenjena verzija teksta kojeg sam svojevremeno objavio ovde.

Napisao: Miroslav Bronzić

The post Da li ste znali da su beogradski savski mostovi jedinstveni u svetu – baš svi! first appeared on Beautiful Serbia.

Romantična putovanja u stilu neprežaljenog „Orient Express-a“ nisu neostvariva, naprotiv! Beograd i Srbija su nekada bili jedna od stanica čuvenog voza Orient Express koji je saobraćao od Istanbula do Pariza (preko Beograda, Venecije i Milana…) odnosno od Atine do Londona (opet preko Beograda, Pešte, Beča, Minhena, Strazbura…)

I danas se u Srbiji neguje ova tradicija te na romantična putovanja, nalik na ona sa filmskog platna, možete krenuti iz Beograda u još romantičnije Sremske Karlovce, Palić, Vršac, Belu Crkvu, Sombor, Novi Sad, Požarevac, Smederevo, Despotovac, Jagodinu, Ovčar banju ili u susret drugoj sličnoj turističko-železničkoj atrakciji, Mokrij Gori i Šarganskoj Osmici.

„Romantika“ kao turistički koncept zaživela je 1996. godine s namerom i ciljem da turistima pruži ugođaj vraćanja u prošlost i da im na romantičnim putovanjima omogući autentično uživanje uz dim parne lokomotive.
Kompoziciju voza Romantika čine muzejski vagoni iz tridesetih godina prošlog veka (prvi, drugi i treći razred, kao i vagon restoran) koji pružaju adekvatnu turističko-ugostiteljsku ponudu.

Osim navedenih turističkih destinacija na kojima „Romantika“ redovno saobraća, koristi se i u druge, vanredne turističke svrhe kao što su posete sajmovima, vinarijama, berbama grožđa, festivalima, karnevalima, sportskim igrama i ostalim manifestacijama koje organizuju turističke organizacije u celoj Srbiji. Takođe, možete iznajmiti voz za svoje lične potrebe ili putovanje u sopstvenoj režiji.

Na svakom putovanju imaćete, osim autentičnog ambijenta i ugođaja, uvek prijatno i nasmejano osoblje i stručnog turističkog vodiča koji će Vam pokazati sve kulturno – istorijske znamenitosti gradova do kojih stižemo uz pisak parnjače.

Postavi na Fejs

Tweet

The post Muzejsko-turistički voz „Romantika“ – Putovnje kao na filmu… first appeared on Beautiful Serbia.

Do smtri njegovog gospodara, osim druga Tita i Jovanke, vozio je i mnogobrojne visoke funkcionere i strane državnike kao što su Engleska kraljica Elizabeta II, car Etiopije Haile Selasije, premijerka Indije Indira Gandi, generalni sekretar CKKP SSSR-a Leonid Brežnjev, kontroverzni rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, još uvek aktuelni libijski lider Moamer el Gadafi, grčki kralj Pavle, poslednji princ Irana Reza Pahlavi, i mnogi drugi.

Plavi voz je izgrađen sada već davne 1959. godine, za specijalne potrebe predsednika/maršala Tita koji ga je koristio za putovanja i prijeme stranih državnika i državnih delegacija. Voz je projektovan tako da zadovoljava sve uslove za ugodan boravak i sve protokolarne obaveze tokom putovanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Kompozicija voza sastavljena je od više vagona koji se kombinuju prema potrebi i čak četiri različite lokomotive koje su takođe promenjljive. Tri lokomotive: „Kozara“, „Neretva“ i „Drina“ su jedinstvene u celom svetu. To su dizel-lokomotive serije JŽ 761 V 300 sa hidrauličnim prenosnikom snage. Proizvedene su u Nemačkoj 1957. godine specijalno za Plavi voz. Četvrta je Parna lokomotiva serije JŽ 11 proizvedena 1947.godine u fabrici MAVAG u Budimpešti. Vučena sredstva tj. vagoni građeni su uglavnom u Goši u Smederevskoj Palanci i fabrici „Boris Kidrič“ u Mariboru.

Najčuveniji je Titov salon u kome se nalazi radna soba sa bibliotekom. Tu su i dve spavaće sobe, kupatilo, kao i paralelni, uski hodnik, koji povezuje prostoriju za tajne i poverljive razgovore sa kabinama za Titovu ličnu poslugu te omogućuje kružno kretanje po vagonu.
Maršalsko kupatilo opremljeno je luksuznim sanitarijama: velikom porcelanskom kadom, wc šoljom i bideom, kao i dva lavaboa sa foteljama: kožnom za Tita i satenskom za Jovanku.

Unutrašnjost voza urađena je uglavnom u drvetu. Korišćeni su mahagoni, kruška i orah, a Titova radna soba ukrašena je rezbarijom od ružinog drveta. Saloni i hodnici su dekorisani kvalitetnim materijalima (vunenim tepisima, plišom i svilom).

Glavni deo kompozicije Plavog voza čine: predsednikov apartmanski salon, svečani konferencijski salon, vagon-restoran, centralna kuhinja, apartmanski salon za goste, kola za spavanje i energetska kola. Ostatak voza, koji se nalazi u depou u Topčideru, obuhvata, pored ostalog, šest vagona za spavanje, tri vagona za prevoz automobila i vagon-kuhinju.

Ukoliko želite da uživate u komforu Plavog voza možete ga iznajmiti na minimum 12 sati ali, budući da će vas to preskupo koštati, iskoristite neku od čestih prilika da ga obiđete (kao što je npr „Noć muzeja“ i sl.) a za egzotična i romantična putovanja u „Orient express“ stilu zadovoljite se vozom „Romantika“ ili „Šarganska osmica“.

Postavi na Fejs

The post Plavi voz, luksuz u stilu Josipa Broza first appeared on Beautiful Serbia.

Postavi na Fejs

Tweet

The post BEOGRAD JE SVET! Zašto? first appeared on Beautiful Serbia.

Trodimenzionalni animirani film “Najkrasnije mesto od davnina” autora Marka Radosavljevića predstavlja verovatno do sada najbolju i najoriginalniju predstavu srednjovekovnnog Beograda ikad urađenu u bilo kojoj tehnici. U filmu je verno prikazan ondašnji izgled Beogradske tvrđave, dvora despota Stefana Lazarevića, gradske luke, ulica i trgova na kojima vlada atmosfera karakteristična za srednjovekovni život. U Beogradu su tada osim Srba živeli i trgovali Ugari, Dubrovčani i Mlečani.
Gornji i donji grad, gradske zidine i građevine poput Mitropolitskog doma i Franjevačke crkve ali i običnih porodičnih kuća u kojima je živelo građanstvo što je naročito interesantno obzirom da postoji jako malo ili ni malo podataka o arhitekturi i načinu gradnje porodičnih kuća tog doba. Autor ih je načinio na osnovu ostataka sličnih u Budimu i Smederevu.

Tweet

The post Najkrasnije mesto od davnina… first appeared on Beautiful Serbia.

Banjska stena (poznata i kao Kozja stena) je vidikovac na planini Tari. Nalazi se nalazi na Banjskom točilu pa joj odatle dolazi naziv Banjska stena.
Inače, Banjsko točilo je bilo dugačko 1100 m, od Banjske pa sve do Drine. Točilo je ustvari uvala, korito kojim se se spuštalo seno, drva i sl. materijali sve do Drine. Drvena građa se spuštala do jezera Perućac gde je bilo splavište, i odatle se dalje, splavovima niz Drinu i Savu prevozila sve do Beograda.

The post Banjska stena, planina Tara first appeared on Beautiful Serbia.

Muzej se danas nalazi na Beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ u modernoj staklenoj zgradi okruglog oblika koja ponajviše podseća na svemirski brod.

Okolo je desetak vojnih i civilnih aviona a unutar same zgrade ukupno 50 letelica među kojima se naročito ističu lovac italijanske proizvodnje FIAT G-50 koji predstavlja jedini sačuvani primerak na svetu kao i replika letelice Subotičanina Ivana Sarića kojom je on rane 1910 godine izvršio svoj prvi let.

Takođe, veoma važan status ima i avion Oluj 11, prvi naoružani avion koji je korišćen u srpskoj vojsci prilikom proboja Solunskog fronta. U hali je izložen je i prvi avion domaće proizvodnje, Fizir FN proizveden u fabrici Ikarus (današnji „Ikarbus“).

Nadalje, susrećemo različite zanimljive modele aviona i helikoptera iz različitih epoha sve do delova čuvenog „nevidljivog“ američkog bombardera F-117A, lovca F-16, te različitih bespilotnih letelica oborenih prilikom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. Godine.

The post Muzej vazduhoplovstva Beograd first appeared on Beautiful Serbia.

Kula, kako god da joj je ime, pozicionirana je na vrhu brda Gardoša u okviru negdašnje Zemunske tvrđave do koje se dolazi čudnim spletom slikovitih, uskih, krivudavih i srmih ulica ili stepenica drevnog Zemuna. Srednjevekovni ambijent Gardoša pojačava i originalna gradska arhitektura, kaldrme te istrošene i iskrivljene stepenice od opeke…

Pogled na Zemun sa Beogradske tvrđave

Teško je napisati išta o „gradu od zemlje“ – Zemunu a ne spomenuti „grad od belog kamena“ – Beograd sa kojim se vekovima rivali i bratimi. Tako i ove tvrđave, Gardoška i Kalemegdanska, gledaju jedna u drugu i prkose. Jedina zemunska kula kao da se pravi važna pred onim mnogim beogradskim koje joj po lepoti, sve zajedno nisu ni do struka a Beogradske stamene zidine i bastioni kao da se šepure pred zemunskim ruinama i razvalinama… Tako je bilo oduvek. Nisu mogli jedan bez drugoga a ni zajedno. Toliko različiti da im čak ni Dunav nije isti.

Pogled na beogradsku tvrđavu i grad sa Zemunske kule

Legenda kazuje da je u kuli svoj život skončao slavni mađarski junak i borac protiv Turaka Janoš Hunjadi, u našem narodu poznatiji kao naš junak Sibinjanin Janko, te je u njegovu čast kula ponela njegovo ime. Istorija, međutim, pobija legendu i kazuje kako je Hunjadi uistinu skončao baš na tom mestu, unutar ondašnje Zemunske tvrđave ali čak 440 godina pre izgradnje kule.

Ime „Milenijumska kula“ je, sudeći po logici, najispravnije. Kulu su evidentno podigli mađari (gradnja јe završena 5. avgusta 1896. godine) kao simbol svog hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji.

Neki izvori navode da je povodom ovog značajnog jubileja podignuto čak 5 identičnih građevina. Po jedna na svakoj krajnjoj granici ugarskog carstva:  severnoj, zapadnoj, istočnoj i južnoj (u Zemunu), te jednom centralnom kulom u Pešti. Pored Zemunske, navodno je u životu još samo ona Peštanska koju, uzgred, nisam uspeo da pronađem pretražujući znamenitosti današnje Budimpešte. Drugi izvori spominju sedam izgrađenih spomenika (dakle, ne nužno identičnih) u čast hiljadugodišnjeg jubileja, kojekude po današnjoj Mađarskoj, Slovačkoj, Ukrajini, Rumuniji i Srbiji. Bilo kako bilo, priče se donekle poklapaju, bar kada je „naša“ kula u pitanju.

Kulu su projektovale mađarske arhitekte, kombinujući različite umetničke stilove među kojima neznatno dominira romanički, kako bi naglasile tradiciju i dužinu trajanja ugarske kraljevine. Kula je građena od kamena i opeke a visina joj doseže 36 metara. Na vrhu kupastog krova nekada se nalazio orao čiji je raspon krila bio četiri metra.

Godine 1919. su popravljana oštećenja nastala za vreme Prvog svetskog rata, kada su je austrougarski vojnici koristili kao mitraljesko gnezdo. Kula je potom imala periode u kojima je služila kao umetnički atelje, ali i kada je bila potpuno ruinirana. Danas je restaurirana i služi kao umetnička galerija i vidikovac sa koga se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav, Zemun i Beograd.

Sama kula je neizostavan i dominantan element zemunske siluete a najlepši pogled na nu je upravo sa Dunava kao i sa susedne, Beogradske tvrđave.

Tekst i fotografije: Miroslav Bronzić

The post Kula na Gardošu first appeared on Beautiful Serbia.