Preveliki grad Beograd

Miroslav Bronzic — Mon, 18 Apr 2011 05:30:49 +0000

„Najkrasnije mesto od davnina…“ reči su despota Stefana Lazarevića, vladara koji je Beograd ustoličio kao prestonicu srpske države. Od davnina Beograd slovi za lep i nadasve važan grad kako u strateškom, tako i u trgovinskom a u novije vreme i u turističkom smislu.
Beograd je nezaobilazna tačka mnogih belosvetskih i putnika namernika. Ko ovde dođe jedanput, vratiće se ili će bar poželeti da to učini.
Glavni grad Srbije i bivše Jugoslavije je popularna „City break“ destinacija mnogih stranih i domaćih turista. Kažu da je Beograd najlepši u aprilu, baš onako kako ga je u čuvenom šlageru opevao Zdravko Čolić a i ne mora biti… Zaista, ne zna se u koje doba godine je ovde lepše. Po pravilu, najviše turista u Beograd dolazi baš usred zime budući da je Beograd izuzetno popularna „novogodišnja“ destinacija gde se odlazak stare a dolazak nove godine pretvara u pravi spektakl sa dočekom na gradskim trgovima i ulicama, blještavilom stotina hiljada belih (i isključivo belih) lampiona, spektakularnim vatrometom i sl… Novogodišnje slavlje se, naravno, ne završava u ponoć. Tada do zore na scenu stupa čuvena boemska Skadarlija a od zore ulica otvorenog srca odnosno prvojanuarski hepening u Svetogorskoj i Makedonskoj ulici.
No, da ne govorimo previše o Novoj godini kad joj nije vreme. Već pomenuti Čolić bi zapevao „Dolaze i vraćaju se s lastama sunčani i nasmijani dani…” Dakle, Beograd u proleće!

Ukoliko u Beograd dlazite u proleće doživećete ga na potpuno drugačiji način. Za razliku od prethodno opisanih zimskih čarolija kada ga prekrije sneg i kada mu ime ima pun smisao, u aprilu je Beograd više zelen nego beo. Grad gotovo neverovatno za jednu metropolu, odiše neobičnom svežinom za koju su zaslušne dve velike gradske šume Košutnjak i Zvezdara, veliki gradski parkovi, i dve velike reke Sava i Dunav kao i planina Avala. Neverovatna količina svežine i energije oseća se na svakom koraku.
Beograd su, osim Zdravka Čolića opevali mnogi. Lola Novaković pevala je „Moj Beograd srce ima…„
Njegov duh nije lako opisati, mnogo lakše ga je doživeti. Lepo ga je opevao Đorđe Marijanović:
On ima čudesnu moć
da svetlom ispuni noć
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata otvara sva
k’o stari voljeni drug uvek je on
Beograde, Beograde
na ušću dveju reka ispod Avale
Beograde, Beograde
već vekovima čuvaš beo lik
Beograde, Beograde
ti srce svoje nesebično daruješ
Beograde, Beograde
tvoj zagrljaj i ljubav žele svi
Za tebe k’o da stoji vreme
ti živiš srcem uvek mlad
Beograde, Beograde
svi vole tvoje nasmejane ulice
Beograde, Beograde
sa nama i u nama živiš ti.

Beograd nije intersantan samo svojim gostima. I sami Beograđani mu se uvek i iznova dive otkrivajući njegove lepote i predele u kojima nikad ili već dugo nisu bili. Zista, nemoguće je da vam bude dosadno u ovako velikom i lepom gradu.
Duh i dušu Beograda opevali su Vlada i Bajka i prijatelji. Oni rekoše:

Pamtiš li još naša jutra
i sad ima nesto sto nas veže
ima nečeg u ovom gradu
neka suza sto me steže

Pamtiš li još one noći
što im sunce zvezde krade
ima nečeg na tom nebu
samo tvoje beli grade

Gde god da krenem
taj grad me prati
Beograd moj
sebi me vrati

Gde god da odem
taj grad me čuva
kroz moju glavu
košava duva

Njemu je svuda rasuta duša
po celom svetu deca i ljudi
a grad iznad reka stoji ko kruna
danju me veže, noću me budi.

O Beogradu nisu samo pevali, neki su ga ovekovečili svojom pričom i i aforizmima ili stihovima. Pogađate: Duško Radović. Neki su ga oslikali, ilustrovali, nacrtali ili vizuelno predstavili na neki drugi kreativan način. Zasigurno vam na pamet pada Momo Kapor sa svojim crtežima i grafikama

ili možda Dušan Petričić svojom ilustracijom, čuvenim plakatom „Bitka za Beograd“ na kome su beograđani predstavljeni na krajnje originalan način kao „naši“ ili crveni i „oni drugi“ – neprijatelji tj. plavi. I dok se Crveni svim silama trude da ga odbrane: ulepšaju, počiste i ofarbaju, plavi su se upeli da ga osvoje: isprljaju i unište…
Bilo kako bilo, kako god ga predstavili, Beograd je uvek originalan i neponovljiv!
DOBRODOŠLI!
—————–

Obavezno pogledajte i članak „BEOGRAD JE SVET! Zašto?“
A sa gradskim znamenitostima i atrakcijama detaljnije se upoznajte u članku „Beograd, grad za sva vremena“ na portalu www.viabalkans.com

Postavi na Fejs

View Larger Map

The post Preveliki grad Beograd first appeared on Beautiful Serbia.

Šumadija, srce Srbije

Miroslav Bronzic — Thu, 10 Mar 2011 21:36:08 +0000

Šumadija je geografski region Srbije koji se nalazi se između Save i Dunava na severu, Zapadne Morave na jugu, Velike Morave na istoku i Kolubare, Ljiga i Dičine na zapadu. Prema nekim interpretacijama, kao severna granica Šumadije označen je pojas između Kosmaja i Avale. Zauzima površinu od 6070 km2. Šumadiju sačinjavaju manje predeone celine: Temnić, Levac, Gruža, Belica, Jasenica, Takovo, Kačer, Beogradsko i Smederevsko podunavlje.

Nedavno je Republički geodetski zavod objavio da je u naselju Pčelice, koje se nalazi 8 km zapadno od Kragujevca, geografski centar Srbije tako da i ne čudi što Šumadiju mnogi nazivaju ’’srcem Srbije’’.

Nekada je ova oblast obilovala nepreglednim gustim šumama, pretežno hrastovim i bukovim, pa otuda i ime Šumadija. Jovan Cvijić je napisao „i najniže šumadijske površi, često barovita dolinska dna, bile su isto tako pokrivene šumama, šibljem i žbunjem, i sve je to bilo isprepletano biljkama puzavicama„. Valovita Šumadija je oduvek bila privlačna za naseljavanje, doseljavanjem sa raznih strana paljene su i krčene šume kako bi se dobila obradiva zemlja, pa danas samo ime i poneki hrast podsećaju na to vreme.

Veći gradovi ovog regiona su Beograd (veći deo grada), Kragujevac (centar regije i administrativni centar Šumadijskog okruga u centralnoj Srbiji), Smederevo, Čačak (severni deo grada), Lazarevac, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Jagodina, Mladenovac, Velika Plana…

Srbija je odlukom skupštine u 2009.g podeljena na sedam statističkih regiona (Vojvodina, Beograd, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i region Kosova i Metohije), prvobitno je predviđeno da Šumadija i zapadna Srbija budu dva statistička regiona – Centralni region i Zapadni region. Zbog neravnomernosti broja stanovnika, početkom 2010.g. doneta je odluka da se smanji broj regiona tako da se spajaju tako da se spajaju Zapadni i Centralni region i Istočni i Južni region.

Istorijski, najznačajnije je da je u selu Orašac, koje se nalazi na putu Aranđelovac – Mladenovac, podignut Prvi srpski ustanak. Otpočeo je 1804.g. kao lokalna pobuna protiv dahija a prerastao u prvu fazu Srpske Revolucije. Predvođeni Karađorđem, ustanici su uspeli da oslobode pašaluk. Ovaj ustanak je bio preteča Drugom Srpskom ustanku (1815.g.), koji je doveo da stvaranje moderne Srbije.

Pogodna klima, konfiguracija i sastav zemljišta pogodovali su da se od davnina ljudi u ovim krajevima bave uzgajanjem vinove loze. Vina iz ovih krajeva su nadaleko poznata po tradiciji i kvalitetu. Ovi krajevi su poznati po visokokvalitetnoj rakiji „Žutoj osi“. Pravi se od zrelih i nezagađenih šljiva koje i danas posećuje žuta osa, peče se u malim kazanima i ostavlja da odstoji više godina u hrastovim buradima.

Prirodne lepote

Šumadija je bogata planinama i one čine najveće prirodne lepote. Posebno su lepe u proleće kad ozelene, a leti su pogodne za odmor, osveženje i rekreaciju. Neke od tih lepotica su niska i zelena Avala, kupasti Vujan, usamljeni Juhor, dominantni Rudnik…

Manastiri i crkve

Šumadijska eparhija se može pohvaliti sa velikim brojem manastira i crkava, kao što su Manastiri Blagoveštenje, Pavlovac, Petkovica, Grnčarica… Svojom lepotom ističe se Manastir Kalenić sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice, smešten je na obroncima Gledićkih planina u Levču. Podignut je u XV veku, spada u najznačajnija ostvarenja moravske škole.

Tekst napisala: Slavica Blagojević

The post Šumadija, srce Srbije first appeared on Beautiful Serbia.

Avala - Beautiful Serbia

Preveliki grad Beograd

Šumadija, srce Srbije

Prirodne lepote

Manastiri i crkve